Klimatske promene

Ekstremni događaji poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i javnosti . Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena.

Klima se na Zemlji oduvijek menjala. Do početka industrijske revolucije, klima se mijenjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat aktivnosti čoveka.

Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina otkako se temperature mere i beleže. Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i da je posledica uticaja ljudi. U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovno počeli trošiti fosilna goriva i gomilati ugljen-dioksid u atmosferi.

Ugljen-dioksid (CO2), gas koji se oslobađa sagorievanjem uglja, nafte, naftnih derivata i plina, najznačajnije utiče na globalno zagreavanje. Oko 22 milijarde tona ugljien-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 700 tona svake sekunde!

Ovakav trend emisije ugljen -dioksida mogao bi povećati prosečnu Zemljinu temperaturu za 1,4 – 6,4 °C do kraja ovog veka. Veruje se da bi povećanje temperature već iznad 2 °C dovelo do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.

Adaptacija ili smanjenje osetljivosti

Adaptacija ili smanjenje osetljivosti na klimatske promene imaju za cilj da ublaže njihove negativne socioekonomske posledice. U tom pravcu neophodno je neophodno je unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima kako bi se obezbedila funkcionalnost različitih eko sistema. Neophodno je uključiti svih važnih sektora, prvenstveno poljoprivrede, upravljanja vodama, šumarstva, zaštite prirode, javnog zdravlja i energetika. Ovim aktivnostima se mora pristupiti odmah jer će po mišljenju naučnika ekestremne vremenske prilike , suše i toplotni talasi koji su prouzrokovani klimatskim promenama u budućnosti biti sve intezivniji

Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine, prelaze 5 milijardi evra, a više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave.